Рачунарски фалултет у Београду у сарадњи са Друштвом математичара Србије већ дванаесту годину заредом организује такмичење на државном нивоу под називом „RAF Challange 2020“. У финалу овог такмичења ове године нашла су се четири ученика наше Гимназије: Исидора Обрадовић (I 6), Мина Ковачевић (I 6), Ненад Богдановић (I 6) и Љубомир Мићић (I 6).
Такмичење је подељено у три категорије:
1. израда презентације на тему „Утицаји аутоматизације послова на савремено друштво“
2. израда апликације као виртуелне допуне друштвене игрице на тему „Иновативна примена софтвера уз друштвене игре“
3. режирање, снимање и монтирање видео и аудио-материјала на тему „Игра светла и сенке“.
Наши ученици, чланови ИТ секције, нашли су се у финалу све три категорије и то: израда апликације – Љубомир Мићић, режирање и монтажа видео материјала – Мина Ковачевић, израда презентације -Исидора Обрадовић и Ненад Богдановић (засебно).
Ове године ће се финале такмичења одржати у онлајн формату у суботу, 16. маја 2020. године.
Професоре Ђорђевићу, пласман ученика у финале овогодишњег такмичења у све три категорије се може сматрати доста солидним успехом?
Веома сам поносан на децу која су се пласирала у финале, Мину, Исидору, Љубу, Ненада… Како на њих, тако и на све остале ученике ИТ смера Гимназије у Прокупљу, у којем сам предметни професор. Гимназија у Прокупљу има велику част што се ове школске године, а уједно и са првом генерацијом ИТ смера, тако велика количина знања окупила на једном месту и у једном одељењу – одељењу тзв. ИТ смера. Како знања, тако и ведрине и духа и жеље за учењем и усавршавањем. Још једном, и као њихов ментор, веома сам поносан на њих и пласман који су остварили. Све честитке.
Мина, твој видео клип је ушао међу најбољих 10 на овогодишњем такмичењу у категорији монтаже видео материјала. Какав је осећај и како си дошли на идеју за стварање клипа?
С обзиром на то да је ово моје прво такмичење из области информатике, презадовољна сам пласманом. Нисам очекивала овако велики успех, иако сам напорно радила. На идеју за видео клип дошла сам сасвим случајно када сам у својој соби наишла на играчке из детињства. Изгледале су ми занимљиво и зато сам их искористила.
Исидора, требало је израдити презентацију на тему „Утицаји аутоматизације послова на савремено друштво“. Какви су утисци и да ли је било тешко пронаћи материјале и податке за ову тему?
Није било толико тешко пронаћи одговарајуће материјале за презентацију. О неким темама је било чак и превише података, па је већи проблем био извући оно најбитније, док је о неким темама било мање података него што је потребно, али све у свему, задовољна сам како сам се снашла и како је све испало. Искрено, нисам очекивала да ћу проћи, тако да сам презадовољна и ово сматрам великим успехом.
Љубомире, индустрија видео игара у данашњем свету добија све већи значај. Како је наћи се у финалу једног оваквог такмичења и то у категорији „Иновативна примена софтвера уз друштвене игре“?
Част је што сам се пласирао у суперфинале те категорије, поред толико такмичара који су имали једнаку шансу за пролазак. Потрудићу се да оправдам успех и да се пласирам на што боље место.
Ненаде, у многим областима се данашњи послови аутоматизују. До којих закључака си дошао истражујући на ту тему, да ли аутоматизација доноси више доброг или лошег за данашње друштво? И какав је осећај истраживати на ту тему и наћи се у финалу државног такмичења?
Аутоматизацију данас проналазимо у скоро свему. Веома брзо напредује и увлачи се у наше животе. Колико год она била добра и корисна, знање човека се не сме запоставити, јер у неким тренуцима може бити веома неопходно. Јер, после свега, човек је тај који унапређује аутоматизацију.
Бити у финалу је сјајан осећај. Трудио сам се да урадим најбоље што могу. Срећан сам и желим срећу свим кандидатима у финалу.