Прва приватна нижа гимназија у Прокупљу основана је на иницијативу и заузимањем Захарија Хаџи-Арсића, пензионера из Прокупља и председника Привредне банке. Указ бива издат 9.ИX 1908. године под бројем 13557.

Већ 13.3.1910. године Прокупачка приватна нижа гимназија постаје Прокупачка окружна гимназија. Школа је престала са радом 1.12.1914. године, а наставила 1919. године као Краљевска српска гимназија у Прокупљу којој је признат статус државне гимназије. Ранг потпуне гимназије школа је добила 1935. године. Школске 1938/’39, године, једина гимназија у Топлици званично је добила VIII разред. За време II светског рата гимназија ради нередовно у отежаним околностима због прогањања професора и ђака. Од 1945. године поново почиње са радом и има 1686 ученика.
Школа је променила 12 имена и од 1990. до данас носи име: Гимназија у Прокупљу. По оснивању Гимназија постаје језгро културног живота града. Већ 1910. основана је библиотека „Ђачка дружина Доситеј Обрадовић“ у оквиру које су постојале литерарна и драмска секција. Посебну активност ова дружина има између два светска рата када су ђачке приредбе биле једина културна дешавања у Прокупљу. У ово време се остварује тесна сарадња родитеља и школе посредством удружења Заједница дома и школе. Из тешких година борбе за своје опстајање Гимназија је израсла у снажно духовно упориште мале неразвијене средине и увек остајала колевка будућности.
На почетку рада Гимназија није имала ни своју зграду. Радило се најпре у згради која је данас основна школа, а данашња школа зидана је дуги низ година и пред II светски рат недовршена зграда је усељена. Тек после рата бива довршена и заузима своје право место у архитектурном комплексу центра града. Одлуком Владе Републике Србије ПЦ бр. 05-633-3153/97 од 8. августа 1997. године зграда Гимназије је проглашена спомеником културе.
Гимназија Гимназија за дуго време свог постојања своју вредност доказује и достигнућима бивших ученика.
Из њених клупа изашли су:
– академик др Војин Шуловић, члан САНУ
– др Обрад Станојевић, проф. Правног факултета у Београду
– др Драгољуб Мићуновић, проф. Филозофског факултета
– др Петар Бјелица, дугогодишњи директор Економског института у Београду
– др Владислав Манојловић, проф. ЕТФ у Косовској Митровици
– др Бошко Прокић, проф. Филозофског факултета у Нишу
– др Радоје Илић, начелник Кардиоваскуларне хирургије на ВМА
– др Милан Вишњић, декан Медицинског факултета у Нишу
– др Милан Милисављевић, проф. Медицинског факултета у Београду и гостујући професор на најпознатијим светским универзитетима
– књижевник Иван Ивановић
– књижевник Огњен Лакићевић
– књижевник Воја Красић
– књижевник Дане Стоиљковић
– глумац Драгутин-Гута Добричанин
– глумац Душан Јанићијевић
– глумац Михајло Пљака Костић
– генерал Вук Обрадовић
– др Божидар Боки Милошевић, врхунски кларинетиста
– књижевник Зора Поповић.
Данас врхунско место у светској науци заузима др Братислав Велимировић, један од најпознатијих неурохирурга на планети који и на плану генетике има изузетна достигнућа.
