Данило Киковић, одељење IV 5
Стефан Симоновић, одељење IV 6
Професорка Анђелковић, шта бисте имали да кажете, као разредни старешина, о Вашем ученику Данилу Киковићу?
Велика ми је част да данас као одељењски старешина говорим о свом ђаку Данилу Киковићу као о ученику генерације. Сама одлика, највеће, угледно признање, довољно јасно и прецизно описује њеног носиоца.
Ученик Данило Киковић од првог до последњег дана свог школовања у Гимназији у Прокупљу остао је доследан у учењу, у истрајном раду, показивању знања на завидном нивоу, исказивању критичког мишљења са увек образложеним и поткрепљеним одговорима. Марљив, савестан, поуздан и одговоран, а истовремено ненаметљив и пристојан, издвојио се по својој изузетности и преданости у стицању знања, посвећен вредностима образовања и умећа, личног усавршавања и напредовања. У данима свог одрастања снажио је своју вољу стрпљењем и упорношћу и показивао једну својеврсну зрелост и стабилност. Бритког ума, искреног погледа и увек срдачног осмеха, увек одмереним речима и племенитим поступцима, показивао је према својим школским друговима предусретљивост, изразиту доброту, добронамерност и подршку.
Овенчан признањима, наградама и похвалама, особит зналац и љубитељ књижевности, страних језика, подједнако изврстан у предметима друштвених и природних наука, спортиста, ученик Данило Киковић је једна свеукупна, свестрана личност, једноставно ‒ беспрекоран у свему.
Као такав, име ученика Данила Киковића као ученика генерације Гимназије у Прокупљу је, заправо, наше име у граду, сутра у Србији и у свету. Поносно ћемо у временима која долазе говорити да је поникао из наших редова, да се формирао на нашим часовима, дично истицати да је био наш ђак.
Његов пут ка даљем одважном освајању врхова се наставља, јер храбост је један велики услов среће и подвига, а његов досадашњи успех, засвођен овoм одликом, је млађим ученицима који долазе циљ, а узор свим садашњим ‒ веродостојан путоказ, светло и достојно сведочанство да ,,у знању је моћ“.
Професоре Ђорђевићу, шта бисте имали да кажете, као разредни старешина, о Вашем ученику Стефану Симоновићу?
О Стефану Симоновићу…
Друг, у сваком тренутку спреман да помогне својим другарима, како у школи тако и ван школе. Ученик кога ћете на улици препознати по достојанственом ходу, увек благом осмеху и пријатном јављању. Млада особа са ставом, увек спремна да истраје у одбрани онога за шта верује да је исправно; особа која може да буде узор многима за искреност, јасноћу речи и чврстину става.
Четири године смо сарађивали на најбољи могући начин. Оно што сам имао да кажем за период старешинства, рекао сам му за ове четири године. Оно што бих имао да му поручим за време које долази јесте да остане онакав какав јесте, да не мења своје многобројне врлине и да покуша да истраје да и у будућности остане онакав какав је био у периоду средње школе, да буде и остане свој. У данашњем свету ће то бити тешка мисија, али за Стефана не и неостварљива.
Усредсређеност, педантност, брзина мисли, лакоћа закључивања, темељност у савладавању новог градива… Укратко, за свој узраст, и не само по лично мом мишљењу, ученик без мане.
За Стефана у школи знамо, ван школе су за њега неки чули… а ја, ја чврсто верујем да ће у будућности многи за њега тек чути и да ће неке будуће генерације ученика наше школе једног дана истицати како је Стефан Симоновић некада био ученик њихове школе, Гимназије у Прокупљу.
ГОВОРИ ђака генерације
Данило Киковић
Драги пријатељи, уважени професори, поштовани директоре,
Част ми је да говорим као истакнут ученик наше гимназије и срећан сам на пруженој прилици да будем њен ученик. Четири године, као њен ученик, трудио сам се да будем подједнако добар друг као и ђак, а то сам успео захваљујући нашој дивној разредној која нас је научила да будемо тим и подршка и ослонац једни другима.
Велику захвалност дугујем свим предметним наставницима на њиховом труду и залагању и који су ми помогли да нашу гимназију представљам у најбољем светлу и радује ме чак и сама помисао да сам то успео бар једном.
Срећан сам што су ме родитељи одгајили тако да и сам могу да будем пример другима и надам се да ћу још неког да инспиришем да истраје и не одустане.
Данас, док се опраштамо од ове школе и крећемо ка новим циљевима и изазовима, носимо са собом не само знање, већ и успомене и пријатељства која ће трајати заувек. Пред нама су нова поглавља и нове прилике, а ми смо спремни да их дочекамо са свим што смо овде научили. На крају, желим да вас све подсетим да је сваки циљ достижан уз труд, рад и веру у себе. Наставимо да сањамо велике снове и да радимо на њиховом остварењу.Будимо поносни на све што смо постигли, али и спремни да учимо и растемо
даље. Врхови постоје да би се освајали. Храбро и одлучно у даља освајања.
Квалитетно знање и одличан темељ за даље школовање носићу целог живота са собом. Хвала Гимназији на свему, увек ће ми остати у најлепшем сећању. Хвала вам свима што сте били део овог путовања. Ово признање није само моје, већ и ваше. Хвала вам од срца. Non scholae, sed vitae discimus.
Стефан Симоновић
Поштовани професори и ученици,
Част ми је да вам се овим поводом обратим и изразим захвалност свима који су допринели да ми овај период образовања остане у лепом сећању. Пре свега, захвалио бих се свом одељењу које ми је улепшало време проведено у школи, а познанства и искуства која сам у овом периоду стекао остају ми као нешто највредније што ћу одавде понети.
Затим бих се захвалио свом разредном старешини који је веровао у нас неретко и више од нас самих и који је уложио велики труд да би нам помогао у превазилажењу препрека које би се повремено појављивале.
Посебну захвалност дугујем и свим професорима који су нам на различите начине служили као узори и од којих смо често имали прилику да научимо и више од предмета који су нам предавали.
Ученицима бих поручио да буду храбри и истрајни у остваривању својих циљева јер је без одредишта сваки корак бесмислен и погрешан, а стајањем у месту се никуда не може стићи.