Рачунарски факултет у Београду, у сарадњи са Друштвом математичара Србије, већ шеснаесту годину заредом организује такмичење намењено ученицима средњих школа и гимназија у Србији под називом „RAF Challenge“. Ове године се финале такмичења одржало на Рачунарском факултету у Београду, у суботу, 16. марта 2024. године.
Такмичење је ове године било подељено у три катогорије:
1. израда презентације на тему „Рачунарска визија: Нека трансформер поново постане ауто“
2. израда апликативног програма на тему „Изражавање креативности у дигиталном свету“
3. режија и монтажа видео-материјала на тему „Сан о будућности“.
Наши ученици, под менторством професора MSc Владимира Б. Ђорђевића, нашли су се у финалу у све три категорије и то:
– монтажа видео-материјала: Ковачевић Ива (II 5), Кривокућа Богдан (III 6), Мартиновић Александра (III 6) и Стошић Татјана (II 5), свако засебно
– израда апликативног софтвера: Миленковић Стефан (III 6)
– израда презентације: Арсић Данило (III 6), Ковачевић Ива (II 5), Ристић Катарина (II 5) и Мартиновић Александра (III 6), свако засебно.
Кривокућа Богдан је ове године освојио прво место у категорији монтажа видео-материјала, Стошић Татјана друго место у категорији монтажа видео-материјала и Ристић Катарина друго место у катогорији израда презентације.
Богдане, твој видео-клип је освојио прво место. Какав је осећај и како си дошао на идеју за стварање клипа?
Осећај је фантастичан, велика част је бити препознат од таквих људи. Што се тиче идеје за клип, долазим на њу из различитих извора: инспирације из свакодневног живота, интересовања и проблема са којима се суочавају људи са интересовањима сличним мојим.
Татјана, друго место. Први пут си на овом такмичењу. Какви су утисци и шта је оно што те је инспирисало за стварање овог клипа?
Инспирација за стварање овог клипа ми је била борба између ваших жеља и притиска људи око вас да будете нешто што нисте. Свако треба да има моћ да изабере оно што жели и да буде довољно храбар да настави са тим. Прво учешће на овом такмичењу ми је било једно прелепо искуство, видети Београд и путовати са пријатељима је истински нешто што никад нећу заборавити. Цело такмичење је јако лепо организовано и драго ми је што даје прилику мојим вршњацима да покажу своје вештине свету.
Катарина, аутомобили без возача из године у годину све више постају нешто што ће бити део свакодневнице у будућности. До којих закључака си дошла истражујући ту тему, да ли аутомобили без возача доносе више доброг или лошег за данашње друштво? И, какав је осећај истраживати ту тему и освојити друго место?
Аутономна возила представљају иновацију још увек за све нас. Иако им се смеши светла будућност, питање је да ли ће она заиста заживети. Доста занимљивих чињеница сам открила истражујући свет ових возила и сазнала да, и поред многих предности које аутобомили без возача носе са собом, постоји и пуно мана. Фасцинанти су сами алгоритми по којима цели процес перцепције ових аутомобила функционише, тако да је ово био један јако занимљив истраживачки рад. Све у свему, сматрам да је будућност аутономних возила и даље неизвесна, али исто тако мислим да ће њихово присуство бити поприлично у ономе што тек долази на пољу вештачке интелигенције.