У свечаној сали Гимназије 30. марта 2026. године са почетком у 12 часова одржан је јавни час географије под називом „Климатске промене“, који је организовала наставница географије Маја Јовановић са ученицима другог и четвртог разреда наше школе: Костић Николом (II 5), Милошевић Петром (II 5), Оровић Калином (II 3), Ранђеловић Павлом (II 3), Ристић Катарином (IV 5), Сретеновић Ивом (II 4), Стаменковић Љиљаном (II 4) и Стевановић Андријом (II 5).
Часу су присуствовали и ученици основних школа ,,Никодије Стојановић Татко” и ,,9. октобар” у пратњи својих наставница географије.
Ученици Гимназије су током јавног часа подсетили да климатске промене нису апстрактан појам из уџбеника, већ стварност која већ мења наше животе. Говорили су о ефекту стаклене баште – невидљивом омотачу гасова који задржава топлоту и загрева планету. Нагласили су да је човек својим поступцима, крчењем шума и сагоревањем фосилних горива убрзао процес који прети да наруши природну равнотежу. Посебну пажњу посветили су озонском омотачу чије је оштећење, узроковано хемикалијама попут фреона, показало колико је крхка граница између живота и опасности.
Кроз примере топљења поларних капа, пораста нивоа мора и загревања океана показали су да климатске промене нису само бројке у научним извештајима, већ претња милионима људи и животињских врста. Топлотни таласи, шумски пожари у Аустралији, као и крчење Амазоније, постали су симболи једне борбе која се води на свим континентима.
Оно што је овај јавни час учинило посебним није било само богатство информација, већ и порука коју су ученици пренели – знање је моћ, али и одговорност. Њихова реченица: „Климатске промене нису далека претња, већ наша садашњост“ одзвањала је као упозорење, али и као позив на акцију.
У реализацији јавног часа као гост-предавач учествовао је и проф. др Александар Ваљаревић, професор Географског факултета у Београду и бивши ученик наше школе. Он је након ученичких излагања одржао предавање о савременим истраживањима климатских промена и употреби ГИС-а (Географског информационог система) за потребе истраживања, како би се указало на климатске промене. Посебан осврт дао је на све већи пораст температуре, све чешће екстремне временске појаве и њихов утицај на животну средину. Том приликом истакао је да је едукација младих од пресудног значаја, јер се њоме код деце и омладине развија свест о очувању животне средине.
Овај јавни час није био само још један школски час, већ сведочанство да млади разумеју свет у ком живе и да су спремни да га бране. Њихова храброст да говоре о глобалним проблемима и да траже решења показује да будућност није изгубљена – она је у рукама оних који уче, мисле и делују.
ФОТО:
