Постоје тишине које не значе мир, већ сукоб. Постоје празне школске клупе које не говоре о одсуству, већ о бекству. У свету у коме је вршњачко насиље често сведено на статистику, суву административну дефиницију или уздах олакшања оних које је заобишло, три ученика наше школе одлучила су да разбију зид ћутања. Они нису само снимили филм, већ су оголили стварност.
Ученици II 5 наше школе Петар Милошевић, Андрија Стевановић и Лазар Ристић, предвођени ментором, својим наставником Владимиром Б. Ђорђевићем, креирали су краткометражни филм „Без излаза“. Овај филмски крик послат је на такмичење које, под покровитељством Министарства просвете, организује Центар за развој и примену науке, технологије и информатике из Новог Сада, не само са циљем да се такмичи, већ и да узнемири, освести и покрене. Учешће на овом такмичењу је део програма рада ИТ секције, која је од првог учећша наших ученика на овом такмичењу задужена за припрему ученика за њега, а која већ годинама подстиче ученике да кроз дигиталне медије и филмску уметност изразе своју креативност и друштвену одговорност.
Филм почиње тамо где за већину деце почиње дан – са ранцем на леђима, али у визији овог младог трија, тај ранац губи своју баналну функцију. Он постаје метафора, „челични оков“ чија тежина полако, али сигурно, савија кичму појединца под теретом туђе суровости.
Камера филма „Без излаза“ не бежи од непријатности. Она бележи поглед који жртву враћа „на њено место“, смех који не доноси радост, већ понижење и кућне зидове који би требало да буду уточиште, али уместо тога постају место отровних порука које са екрана телефона стижу „попут шамара“. Филм храбро задире и у феномен дигиталног бекства – свет видео-игара где се тражи „други живот“, јер је овај тренутни постао монотон, тескобан и суров.
Оно што овај рад издваја из шаблона јесте његова зрелост. Насиље овде није приказано само кроз физички сукоб, оно је дефинисано као невидљива сила која „топи снове и гуши срећу“, претварајући младо биће у сенку која неприметно пролази кроз сопствени живот.
Снага ове филмске приче се можда неће завршити само на овом такмичењу, јер има могућност да одјекне далеко ван граница самог такмичења. Пред филмом „Без излаза“ је велики залог – борба за пласман међу 10 најбољих остварења која ће бити приказана на „Филм фестивалу Равно Село“ (RSFF) у јуну 2026. године.
За ове младе ауторе улог је још већи од саме пројекције. Три одабране екипе са овог такмичења добиће прилику за петодневни боравак у филмским радионицама, где ће, под покровитељством продукцијске куће Zillion film, учити занат директно од професионалних филмских стваралаца. То није само награда, већ признање да њихов глас вреди и да уметност коју стварају има моћ да мења перцепцију.
Гимназија у Прокупљу одувек је била светионик знања, али кроз рад Петра, Андрије и Лазара она данас стоји као браник људскости. Снимити филм о вршњачком насиљу значи имати храбрости и погледати у огледало друштва и рећи шта у њему није у реду.
„Без излаза“ ипак не оставља гледаоца у мраку. У својим последњим кадровима подсећа на вечну истину – да и након најмрачније ноћи сунце увек поново излази. То је обећање које ове три младе особе дају свима онима који у овом тренутку можда пате у тишини.